Foto: Cemaforum.rs

U rubrici ''Građani - reporteri'' objavljujemo osvrt Milića Popovića, dugogodišnjeg čačanskog privrednika, o aktuelnim dešavanjima u društvu i privredi. Ovo obraćanje građanima kao i svim donosiocima odluka prenosimo u celosti.

''Dragi sugrađani, kako vreme prolazi, tako prolazi i život pored nas i da sve manje možemo na njega da utičemo. Sve više je važnih odluka koje utiču na naše živote, a koje donose neki drugi - nedodirljivi ljudi.

Način na koji vlast promoviše novi „Pokret naroda za državu“ je samo nastavak dezorijentisanja građana i pokušaj jačanja zaštite postojećeg sistema. Država se najbolje brani pravdom i istinom. Ako cilj pokreta nije pravda i istina, onda on može da donese samo još nevolja. Stara mudrost kaže: „Pravda drži zemlju i gradove.“

Kako svako dešavanje u prirodi i društvu ima svoj uzrok, da pogledamo zašto je je kod nas ovakvo stanje kad u Ustavu RS u članu 2 piše: „Suverenost potiče od građana (misli se na državu) koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom, i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni organ ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.“

Izgleda sve jasno. Ustav, kao najviši državni dokument, jasno govori da država počiva na suverenitetu građana, što znači da građani imaju suvereno pravo, a i odgovornost za uređivanje države. Za sve što predstavnici vlasti urade, posledice snose svi građani. Prema tome, predstavnici vlasti moraju da polažu račune građanima za svoj rad.

Ako nastavimo dalje sa razmišljanjem proizilazi da ako neko silom ili prevarom ograniči suverenitet građana ili neke grupe građana, on je od građana prisvojio deo državnog suvereniteta, to jest deo države.

Ako sada pogledamo kako naši građani ostvaruju svoj suverenitet u svakodnevnom životu, onda izgleda da je u primeni neki drugi Ustav.

Glavni stubovi na kojima stoje sve demokratske države su: demokratski izabrani predstavnici vlasti, poslodavaca i radnika.

Predstavnici vlasti vrše svoje funkcije javno, preko institucija vlasti u okviru  važećih zakona uz obavezujuću komunikaciju sa predstavnicima poslodavaca i radničkih sindikata. Usklađivanje međusobnih interesa vrše preko zajedničkog tela: Socijalno-ekonomskog saveta. Osnovni uslov za usklađivanje odnosa između ove tri društvene kategorije je da njihovi predstavnici budu izabrani po najvišim demokratskim standardima.

Najpogodnija institucija za predstavljanje interesa poslodavaca je Privredna komora Srbije, jer ju je Zakonodavac proglasio za isključivog predstavnika i zastupnika privrede prema državnim institucijama.

S obzirom na način kako je organizovana, PK Srbije ne može da bude legalni i legitimni predstavnik svih privrednih subjekata jer pri izboru organi upravljanja PK Srbije nisu poštovani demokratski principi.

Ukidanjem statusa pravnog lica regionalnim komorama, imovina regionalnih komora je preneta u vlasništvo PK Srbije, a regionalni privredni subjekti su onemogućeni da mogu slobodno da predlažu i biraju svoje predstavnike. Pored gubitka imovine i prava na  slobodno predlaganje i izbor  svojih predstavnika, sva privredna društva  su dobila  obavezno članstvo u Komori sa  plaćanjem članarine čiju visinu određuje nelegitimna, ali po zakonu legalna Skupština PKS.

Donošenje sadašnjeg Zakona o komorama Srbije jednoglasno su podržale skupštine svih regionalnih komora. Ovo je drasičan primer šta može da se desi kada interese jednog dela društva predstavljaju odabrani, a ne slobodno predloženi i izabrani predstavnici.

 Članovi organa upravljanja u privrednim komorama za vreme prethodnog zakona nisu birani po demokratskim procedurama već „reciklažnim“ odabirom od strane komorske birokratije, a potom formalnim samopotvrđivanjem na improvizovanim „zborovima“.

Ako pogledamo sastav sadašnjeg Upravnog odbora Privredne komore, jasno se vidi u čijem interesu je pravljen ovaj zakon.

Većinu članova Upravnog odbora (56%) članova čine predstavnici stranih korporacija, 40% su predstavnici velikih privrednih društava, javnih i državnih preduzeća i 1 predstavnik iz sektora MMSPP. Odabrani članovi organa regionalnih komora su prihvatili sopstveno ukidanje, a odabrani poslanici u Narodnoj skupštini su taj zakon usvojili.

Najugroženiji delovi naše privrede su: mikro, mala i srednja privredna društva, preduzetnici i registrovana poljoprivredna gazdinstva.

I pored toga što su ulaganja države u ovaj sektor, bez poljoprivrednih gazdinstava, simbolična, on učestvuje u ostvarenju BDP sa oko 60%, a u ukupno ostvarenom profitu privrede sa oko 65% i zapošljava preko 800.000 radnika. Podaci su za 2020. godinu dok je APR  objavljivao ove podatke, ali za 2021. godinu tih podataka nema.

Bez stvaranja mogućnosti svim privrednim subjektima da se organizuju prema svojim potrebama i kao takvi i dobiju mesto u telu javnog prava, domaća privreda se nalazi u nekoj vrsti prinudne uprave. 

Ako strane korporacije, preko PKS kao isključivog predstavnika, i zastupnika interesa privrede, imaju najveći uticaj u uređivanju odnosa između države i privrednih subjekata, onda možemo slobodno da kažemo da su i domaća privreda, i vladajući sistem izgubili značajan deo svog suvereniteta.

Što se tiče suvereniteta građana, situacija je nije ništa bolja jer građani ostvaruju svoj „suverenitet“ posredno preko  nosilaca stranačkih listi, a koji potom, po svom nahođenju, sastavljaju svoje timove čiji članovi formalno pravno predstavljaju interese građana.

I pored toga što građani nisu ni predložili, ni izabrali odbornike u lokalnim samoupravama, ni poslanike u Skupštini, po mišljenju Ustavnog suda i obornici, i poslanici su "vlasnici" svojih mandata i mogu slobono sa njim da raspolažu, a po potrebi i da sa njima trguju.

Očigledno je da je u ovakvom sistemu direktna  odgovornost predstavnika i zastupnika interesa građana izgubljena, a interesi poreskih obveznika  nezaštićeni.

Sve ovo je „začinjeno“ medijskim besomučnim glorifikovanjem ostavrenih „ uspeha“ od strane vladajućeg sistema i ukazivanje na „opasnost“ od pretendenata na vlast koji bi hteli  da  upropaste sve što je ova vlast stvorila,

Uz nepostojanje odgovornosti za javnu reč i kontrolu informativnih medija stvarnost postaje „virtuelna“, a građani dezorijentisani.

Da bi zaštitila ostvarene „uspehe“ i nastavila sa još bržim „razvojem“ Srbije, aktuelna vlast polako obesmišljava  instituciju po  instituciju i tako „otklanja“ prepreke za brži razvoj Srbije, to jest za ostvarivanje ličnih interesa svoje „elite“.

Prema napred iznetom stanju, domaćim privrednim subjektima  uključujući i komercijalna  poljoprivredna  gazdinstva, oduzeto je pravo slobodnog izbora predstavnika za zastupanje i predstvljanje njihovih interesa prema državnim institucijama.

Očigledno je da bez izmene Zakona o PK Srbije i Izbornog zakona, Srbije, ni domaći privrednici, ni građani ne mogu na organizovan način da utiču na stvarnje boljeg i pravednijeg ambijenta za brži i kvalitetniji razvoj države. Sa ovakvim organizovanjem, Srbija će nastaviti da polako gubi delove svog suvereniteta, a građani da gube poverenje u svoju  državu.

Najvredniji deo naše populacije – mladi i obrazovani ljudi, polako, ali konstantno odlaze u inostranstvo u potrazi za dostojanstvenijim životom.

Nema racionalnog odgovora na pitanja zašto domaći privrednici i građani ne čine ništa u zaštiti svojih prava. Verovatno da su u pitanju neznanje i iracionalni strah kao posledica decenijskog zaluđivanja gađana preko sredstava medija? A da bi stvari krenule u pozitivnijem smeru, dovoljno je da se urade samo dve stvari:

• Da građani ne daju glas kandidatima stranaka koje se ne zalažu za promenu izbornog zakona;
• Da privredni subjekti obustave plaćanje članarine PK Srbije dok se ne pokrene rasprava o donošenju novog zakona o privrednim komorama Srbije.

Kao što vidite, dragi sugrađani, ako ste nezadovoljni postojećim stanjem, rešenje postoji. Ono je u vama, ali ako vam je dobro i ako ste zadovoljni, srećno vam bilo.''

Milić Popović

Izvor: Cemaforum.rs